Kad prestaneš da voliš...

Kada prestaneš da voliš... Znaš proći će...

Jedan mesec bez tebe. Treći mesec bez tebe. Peti mesec bez tebe. Godina. 

Znam, reći ćeš ti ludo moja ne znaš ni da brojiš... Ne znam, šta ćeš, bar priznajem to. 

Mislićeš tako da... U mojoj glavi dani se množe i množe, a da sam ja na istom mestu. Sama. I nemoćna. I da će me onaj glupi zidni kalendar kog si stavio kod ulaznih vrata podsećati na surovu stvarnost. 

Jer znaš dobro da...Ne volim kalendare, ne volim datume. I vreme koje protiče. I uopšte ne volim što taj kalendar stoji tu.

Kad prestaneš da voliš. I odeš od mene, od nas... Mislićeš da...Ležim u ogromnom krevetu, sklupčana na tvojoj strani.

Dok kroz tvoj krevet prolaze neke nove, lepše, bolje.

Dok se pored njih budiš, spokojan i srećan, pomislićeš kako sam ja svakog jutra, slomljena i nema, i kanim se da ustanem ali ne mogu, i kako iznova i iznova pokušavam da pobacam sve te stvari... sve te tvoje stvari. I da se bezuspešno trudim da zaboravim prošlost. 

Da zakopam emocije. Nas.

Kad prestaneš da voliš... Mislićeš da patim. I da hoću da ti se vratim. Da te čekam nestrpljivo... Tvoj poziv, tvoj glas...

Ali...

Istina je...

Kad prestaneš da voliš...

Pozvaću te da dođeš da uzmeš sve svoje i otvoriću širom i prozore i vrata... i pustiti onu muziku koju volim... a ti ne... i pustiti te da me zatekneš veselu i srećnu... kako plešem na sredini sobe.

www.pinterest.com

I videćeš... a verovati nećeš...Istina je... da uklonila sam sve tvoje tragove... iz stana, iz glave, sa kože...

I da mirišem na nekog drugog, boljeg, lepšeg. Dok se na sredini stola hladi boca vina, i dve čaše pripremljene stoje...

Reći ćeš: Nisam došao na piće, već samo po ono što je moje.

Znam, ludo jedna, reći ću ti...ali piće i nije za tebe.

Pomislićeš da izmišljam i lažem.

Bar se nadaš da hoćeš.

Jer buniće se u tebi svaki nerv, dok ti moje reči kvare svaku iluziju i plan...

Jer mislio si da kad prestaneš da voliš, izaći ćeš kao pobednik.

Jer ti si odlučio. I ti si ostavio.

Mene previše jednostavnu i dosadnu, nerazumnu... onu koja ti je sve činila i povlađivala i postala tmurna i smarajuća...mene koja je zbog tebe izgubila sebe.

Ali zaboravio si ludo jedna, koliko je u meni i ponosa i inata...i sunca i osmeha...

I što je najvažnije od svega, sa uma si smetnuo da kada prestaneš da voliš ženu kao ja... i ona onda prestane da voli tebe...

Tek tako lako. Bez tuge i suza.

Kada prestane da te voli...Znaš proći će...

Jedan mesec bez tebe. Treći mesec bez tebe. Peti mesec bez tebe. Godina. 

Ali njoj to bitno biti neće. Jer nikad nije volela datume i kalendare...