O rodnoj ravnopravnosti - ili boli me uvo...
Boli me uvo jesam li novinar ili novinarka. Novinarstvo je u ovoj zemlji svakako na niskim granama. Boli me uvo kažem li doktor ili doktorka. U državnim Domovima zdravlja čeka se u kolonama, i u nedogled. U privatnim Domovima zdravlja redova nema, ali su cene paprene. Boli me uvo a i dupe, da izvinete, hoće li neko reći onaj političar ili političarka, ministar ili ministarka... Nušić je sve to već odavno opisao. I ministre i ministarke i vlast. I ambasadore i ambasadorke, konzule i kako se kaže konzulke? Koje plaćamo mi, građani i građanke, ili je bolje da kažem dame i gospodo? Možda smo trebali ostati u onom periodu kada smo svi bili drugovi i drugarice? Možda nije bilo idealno vreme, ali nije bilo ni mesta za kojekakva proseravanja i demonstraciju moći... Jer džaba meni ako će me neko nazvati nekim imenom/pozicijom u ženskom rodu, ako ja nemam istu platu kao kolega na istom radnom mestu i sa istom stručnom spremom. Džaba, ako ću zato što sam žensko, strepeti posle porodiljskog
