Granice

Mislio si da ne mogu...

Da se okrenem i odem. Zauvek. Tebi u inat.

Ugasim svetla u stanu. Isključim sve telefone. Pravim se da me nema.

A onda kada opet osetim da si blizu, spakujem sve i pređem neke silne granice i odem daleko, gde me niko nema. Gde me ti nemaš. I nikada me nećeš naći...

A presmešno je skroz što odlazim u neke zemlje daleke, putujem danima, prelazim granice nekih država za koje niko nikad nije čuo, čak ni ti sigurna sam, iako ti sve znaš... a samo zato što sam sa tobom prešla granicu razuma, osećanja i bola. Granicu pristojnosti. Granicu strasti i požude. Granicu života...Granicama se branim od granica. Kakav apsurd.

A opet ne znam ni da li će mi sve to doneti mir. Zaborav. Spokoj. Hoću li poželeti opet da se budim u nečijem krevetu, uz zrake sunca na mojoj kosi... i rasute božure na zgužvanom čaršafu...

I dok u sumrak, sa prozora mog novog doma budem gledala

grad ili more ili pustinju,

neću se sećati tebe. I neću misliti na tebe i neću te pominjati i tražiti 

i neće me biti briga gde si i sa kim si i tražiš li me ili sam iz tvojih misli isparila kao jutarnja rosa...

Neću misliti uopšte. O prošlosti. Maštati o budućnosti. Naročito ne o budućnosti sa tobom. 

Plesaću. Piti vino. Praviti kolače od čokolade. Skinuti sa sebe sve što me steže, a iz glave izbaciti sve što me koči i sputava i brine. Neću se sećati tebe, niti sebe kakva sam bila. Neću se sećati onog što sam zvala ljubav. Pustiću srce da gori, da priča, da uživa u pažnji, avanturama, pustiću misli i neću prezati ni od čega, niti se stideti i neću razmišljati...ne moram znati jezik da bih mogla poljubiti nekog novog... pustiću usne, pustiću dušu, pustiću glas...

Pinterest.com

A onda kada prođe godina, dve, poslaću ti razglednicu ili pismo ili sliku mene nasmejane i srećne u zagrljaju nekog novog i napisaću ti da mene granice nikada nisu ograničavale. I da sam konačno prepuštena životu, ljubavi i sebi. I da znam da si mislio da ne mogu... ali žene mogu sve...